Zdrava maca - Royality SHOW

You are here: Home
Monday, 06 June 2016 14:48

Čovek tiranin je i mačke vodio u rat!

  • Print

Autori knjige "Ne samo životinje!" ističu da žele da isprave nepravdu i izraze zahvalnost nekim životinjskim vrstama.

Ljudi i životinje su živeli jedni pored drugih od vajkada i postoji duboka povezanost između njih. Svojim prisustvom i učešćem životinje su ostavile snažan trag na istoriju mnogih ljudskih civilizacija.

Čovek, svojevrsni tiranin Planete sebi daje za pravo da se prema svemu oko sebe ponaša kako želi. Time često izaziva patnju, strah i očaj. Ratovi na najgrublji način kidaju veze između ljudi i životinja. Od kada je počeo da vodi životinje u borbu, izgubila se bilo kakva harmonija, a sve naknadne počasti, spomenici i slavopojke nemaju smisla. Čovekova odgovornost je velika jer već milenijumima pretvara Planetu u brutalno bojište.

Prema procenama američkog profesora Metjua Vajta (Matthew White), od persijske invazije 480 godine p.n.e. pa do rata u Kongu 1988. ukupan broj ljudskih žrtava u ratovima se procenjuje na 455 000 000! Međutim, niko do sada nije napravio procenu koliko je za isto vreme bilo životinjskih žrtava. Njihov broj je sasvim sigurno neuporedivo veći. 



Vojnik sa mačkom na Kosovu 1996.
Vojnik sa mačetom na Kosovu, 1996.

Mačke su takođe bile vojnici. Očekivati da su mačke tretirane išta bolje od drugih životinja (pa i samih ljudi) bi bilo naivno jer su u ratovima praktično sve vrste korišćene u sukobima. Izveštaj iz 1535. godine koji je pisao Kristofer Hamburški (Christopher of Hamburg), artiljerac u Savetu dvadesetorice Strazbura, opisuje kako su mačkama na leđa montirani kanisteri otrovnog gasa. Trčeći ka neprijatelju u panici, životinje bi raznosile otrovne supstance. Na ovaj jeziv način mačke su često bile zloupotrebljavane tokom istorije, iako je njihov glavni zadatak - eliminacija glodara - bio prijateljski nastrojen prema svim ljudima. Na bojnim brodovima, u rovovima, u kampovima, male mačke imale su važan zadatak da čuvaju hranu vojnika od pacova.


Francuski vojnik i mačke 1916.
Francuski vojnik u bunkeru, 1916.

U aprilu 1949. britanska fregata Ametist (HMS Amethyst) plovila je uz reku Jangce u Kini, ka tadašnjoj prestonici Nankingu. Nosila je isporuku namirnica i drugih potrepština engleskoj ambasadi koja je bila u opsadi 101 dan, napadnuta od strane Oslobodilačke narodne armije Kine. Posada je trpela velike gubitke, a među brojnim ranjenicima bila je i brodska mačka, crno-beli mešanac Sajmon. Uprkos povredama i kineskoj opsadi, Sajmon je nastavio da izvršava svoju dužnost i da hvata miševe koji su pretili zalihama hrane. Ne samo to, njegov primer je dizao moral drugih ranjenika. Kada je fregata nastavila svoj put kući, reputacija mačka Sajmona je već postala legendarna. U svakoj luci je dočekivan bukvalno kao heroj. Mornarici je stiglo hiljade pisama naslovljenih "Za Sajmona", a stvar je stigla dotle da je ustanovljen i "Mačji oficir" sa zadatkom da odgovara na pisma obožavalaca. Nažalost, priča o Sajmonu nema lep kraj.


Mačak Sajmon i kapetan bojnog broda Ametist>
Mačak Sajmon i kapetan broda HMS Amethyst

Kada je fregata Ametist pristala u Englesku, mačak je morao prvo da prođe karantin. Nažalost, nekoliko nedelja kasnije Sajmon je uginuo, najverovatnije od posledica infekcija koje su izazvale povrede tokom bitke. Sajmon je sahranjen uz ceremoniju kojoj je prisustvovala posada Ametista, na groblju za kućne ljubimce pored Narodne ambulante za bolesne životinje u Ilfordu. Pomenute hiljade pisama Sajmonovih obožavalaca su završile u Ratnom muzeju u Londonu. Za svoju posvećenost, Sajmon je nagrađen prestižnom Dikinovom medaljom. Sajmon je jedina mačka iz Britanije koja je dobila ovo priznanje. 1993. godine Sajmonova medalja je na aukciji dostigla cenu od 23 hiljade funti. 2007. na komemoraciji povodom godišnjice ove bitke kapetan fregate Stjuart Het (Stuart Hett), prisutan na brodu 1949. godine, prisećajući se Sajmona rekao je: "U danima tako jezivim da ih je teško opisati, Sajmon je pomogao da se održi moral mnogih mladih mornara. Svi ga se i dalje sećamo sa velikim poštovanjem i zahvalnošću."

Dikinova medalja je priznanje koje se dodeljuje životinjama za njihova herojska dela u ratu. Utvrđena je 1943. godine od strane Marije Dikin (Maria Dickin), koja je takođe osnovala gorepomenutu ambulantu u Ilfordu - People's Dispensary for Sick Animals. Tokom Drugog svetskog rata, od 1943-45 Dikinovu medalju je dobilo 62 životinje: 32 goluba, 26 pasa, tri konja i mačak Sajmon.

Oskar je takođe bio poznat. On je bio mačak nemačkog bojnog broda "Bizmark", potopljenog u Drugom svetskom ratu, 27. maja 1941. Srećom, Oskar je bio među 115 preživelih od 2200 članova posade. Pronađen je na otvorenom moru, kako se drži za drvenu ploču, tik pored britanskog razarača HMS Kozak (HMS Cossack). Posada mu je dala ime Oskar i proglasila ga za maskotu njihovog broda. 29. oktobra 1941. HMS Kozak biva torpedovan od strane nemačke podmornica U-563. Preživeli su spašeni od strane drugog britanskog broda, "Legije" (HMS Legion). Među spasenima je bio i Oskar, kome je to bio drugi brodolom, pa su mu ime promenili u "Nepotopivi Sem". On će kasnije izvući živu glavu i iz trećeg brodoloma, sa nosača aviona Ark Royal u novembru 1941. Nakon toga je dodeljen bazi na Gibraltaru gde je živeo do 1955. godine. Portret ovog izuzetnog mačka danas se nalazi u Nacionalnom pomorskom muzeju u Griniču.

Nepotopivi mačak Sem
Nepotopivi mačak Sem

1943. godine britanski potpukovnik Gaj Gibson, rođen 1918. je sa samo 25 godina već bio odlikovani ratni heroj. Kao oficir je komandovao 617. eskadrilom RAF-a i 16. maja 1943. predvodio veliki vazdušni napad pod imenom "Rušioci brane" (Dam busters) tokom koga su dve velike brane u nemačkoj regiji Rur bile uništene. Tim uspehom je zaslužio najveće vojno priznanje - Viktorijih krst. Izgubio je život 19. septembra 1944. kada se nakon borbe srušio svojim avionom na teritoriji Holandije. Priča se da tokom svih bombardovanja Nemačke potpukovnik Gibson nikada nije leteo sam. Naime, uvek je leteo sa malom mačkom koja se zvala Vindi (Windy), koju hroničari opisuju kao hrabru i dobru plivačicu. Prema dopstupnim podacima, ona je bila sa svojim vlasnikom i te noći kada je izveden čuveni napad na brane u Ruru. Vindi je sa svojim hrabrim vlasnikom skupila više sati leta od mnogih drugih pilota.

 

 


Ne samo životinje!Imali ste priliku da pročitate odlomak iz knjige "Altro Che Animali!", u našem slobodnom prevodu "Više od životinja!".


Prema rečima dvojice autora, knjiga ima za cilj da donekle ispravi nepravdu i iskaže čast životinja koje su svojim doprinosom omogućile napredak i progres čovečanstva u mnogim sferama, i preživljavanje u mnogim opasnim situacijama. Životinje i ljudi su dugo živeli jedni do drugih te imaju neraskidivu vezu, iako njihov odnos uglavnom nije bio ravnopravan. Svojim prisustvom životinje su učestvovale u istoriji mnogih civilizacija, od slonova neustrašivih vojskovođa poput Hanibala, Pira Epirskog i Aleksandra Velikog; zatim golubova pismonoša koji su prenosili jako važne poruke, poput Pedija, goluba koji je odlikovan za isporučivanje vesti o iskrcavanju na Normandiji, pasa koji nisu samo kućni ljubimci već kuriri u ratnim sukobima i nezamenljivi spasioci u prirodnim nesrećama. Istorijski narativ naravno obuhvata i najprisnije i najvažnije ličnosti naše savremene kulture koje su sa svojim četvoronožnim prijateljima proživeli dirljive trenutke i iskustva.

Diego Manca je veterinar hirurg koji radi u veterinarskoj klinici u naselju Omenji (Omegni) na obali Italije, 100km od Torina. Objavio je nekoliko knjiga beletristike o životu veterinara, i naučnih o zdravlju pasa pasa i mačaka. Često gostuje na televiziji i radiju, u maju 2015. godine je dobio prestižnu nagradu Prix Bastet (na dan mačaka u gradiću Fiezole) za doprinos u širenju mačje kulture. 

Roberto Allegri rođen je 1969. i završio biologiju na Univerzitetu u Milanu. Redovni je saradnik nedeljnika "Chi". Objavio je 40 knjiga od kojih su neke prevedene na engleski, japanski, nemački i portugalski.

Knjiga "Altro Che Animali!" u originalu, na italijanskom jeziku se može kupiti OVDE.

Prijatelji ZDRAVE MACE

Prijavite se na Zdrava maca info

Unesite svoj e-mail u polje ispod i mi ćemo vas redovno obaveštavati o svim novostima sa Zdrave mace! :)

Kontakt info

  • +381 63 273 121