Zdrava maca - Royality SHOW

You are here: Home / Za mačke / Igračke / Rase mačaka / Domestifikacija mačke kroz istoriju
Friday, 06 March 2015 06:28

Domestifikacija mačke kroz istoriju

  • Print
  • Image Gallery
Bastet, lokalna boginja doma i porodice iz grada Bubastis [levo] - Bastet je najčešće predstavljana kao macka koja sedi Bastet, lokalna boginja doma i porodice iz grada Bubastis [levo] - Bastet je najčešće predstavljana kao macka koja sedi

Da li ste se nekada zapitali na koji način su pas i maćka postali nerazdvojni prijatelji čoveka i njegovi pratioci širom Planete?

Ovaj tekst će na hronološki način napraviti pregled kako je došlo do ovog procesa, tj. kako je do toga moglo doći.

Na samom početku ćemo se malo osvrnuti i na pretke pasa kao i na njihovu domestifikaciju najpre zbog toga što su mačka i pas jedine domaće životinje koje ljudi ne upotrebljavaju na "uobičajen" način (ne računamo određene izuzetke sa dalekog istoka). Brojna naučna istraživanja na polju anatomije i genetike, kao i uporedna ispitivanja ponašanja i kretanja potvrđuju pretpostavku kako je vuk bio direktan predak psa. Veoma je moguće da je na različitim prostorima, istovremeno (mada nepovezano), vuk bio pripitomljen od strane čoveka kao i da su različite biološke podgrupe doprinele njegov razvoj u smeru trajnog čovekovog čuvara i pratioca. Dosta ranije nego kada je u pitanju mačka, ljudi su prema svojim potrebama započeli selektivno ukrštanje i uzgoj pasa. Kada je vuk pripitomljen se ne zna sasvim pouzdano, međutim materijalni, arheološki dokazi apsolutno potvrđuju da je čovek pripitomio vuka tj. psa ranije od bilo koje životinje. U svakom slučaju, krajem poslednjeg ledenog doba, pre nekih 12 hiljada godina pas je već živeo sa čovekom.

Sa druge strane, mačka je pripitomljena dosta kasnije. Njeno prisustvo je postalo potrebno tek nakon što je čovek promenio i/ili napustio nomadski način života, počeo da stvara naselja, da obrađuje zemlju, te da ubira i čuva njene plodove. Logično, te zalihe hrane u čovekovoj neposrednoj blizini su dovele do umnožavanja populacija životinja poput glodara, gmizavaca i insekata. Divlje mačke koje su živele u blizini otkrile su izobilje svog plena u blizini čoveka. Obe strane su tako imale korist: mačka je lakše dolazila do hrane, a ljudima je odgovaralo da neko drugi efikasno reguliše populaciju neželjenih životinja koje im smetaju. Procenjuje se da je u to vreme, pre oko 8 hiljada godina nastala populacija prvih poludivljih mačaka.

Arheološki nalazi ukazuju da je mačka potpuno pripitomljena pre oko 4 hiljade godina. Stari Egipćani su prvi narod koji je uvideo dragocenost mačke kao prirodnog regulatora populacije glodara i drugih nepoželjnih vrsta koje  čovek nije umeo samostalno da reši. U religiji i kulturi Starog Egipta mačka se kotirala veoma visoko. Smatrala se otelotvorenjem boginje Bastet, pa je zbog toga bila i predmet poštovanja pa čak i obožavanja.


Nedavno smo pisali o slučajno otkrivenoj egipatskoj figuri mačke koja je na aukciji dostigla cenu od 50 hiljada funti. Taj tekst možete pogledati OVDE.


Postoji i legenda kako je jedan Faraon proglasio mačku za polubožanstvo da bi na taj način sve mačke Egipta postale njegovo vlasništvo. Svako dotadašnji vlasnik mačke bio je dužan da se o njoj brine preko dana, dok je po mraku mačka imala zaduženje da kraljeve žitnice čuva od glodara. U tom periodu istorije Starog Egipta povrediti ili ubiti mačku, čak i nehotice, kažnjavalo se smrću. Kada bi mačka uginula prirodnim putem, obavezno bi bila mumificirana i sahranjena uz sve počasti koje slede jednom božanstvu. Nije sigurno koliko je ovo predanje tačno, ali dovoljno govori činjenica da je pri arheološkom iskopavanju ostataka Beni-Hasana pronađeno preko 300.000 mačjih mumija, neuporedivo više nego ljudskih.

Uprkos tome što je postojala zabrana izvoza mačaka iz Egipta, nije bilo moguće sprečiti da poneka ipak pređe granicu i dospe u drugu zemlju. Tako su mačke najpre nastanile prostor Sredozemlja, a zatim celu Evropu, i ostatak sveta. U tom ranom periodu zajedničkog života sa ljudima, koji je trajao preko dve hiljade godina, mačka je svuda bila jako cenjena životinja. Bez izuzetka, ljudi su bili oduševljeni njenim predatorskim veštinama od koje su imali mnogo koristi.

Veštice i mačke na srednjevekovnom crtežu
Duborez iz srednjeg veka koji nedvosmisleno pokazuje na povezanost veštica i mačaka...


Nažalost, sledi lošiji period kako za ljude, tako i za mačke. Srednji vek ne samo da je bio najstrašnije doba u ljudskoj istoriji, već je mačku doveo u opanost od potpunog istrebljenja. Na lomačama inkvizicije su spaljivani ne samo politicki neistomišljenici i žene proglašene za veštice nego i mačke, najčešće crne. Mačka je uspela da preživi ovaj divljački period samo zahvaljujući sebi, svojoj sposobnosti za opstanak bez čoveka, i svom instinktu da se povuče i skloni u trenucima opasnosti. Posledice ovakvih bezumnih postupanja prema mačkama su za čoveka bile kobne. Vrtoglavo razmnožavanje glodara, naročito pacova, dovelo je do nezapamćene epidemije crne kuge. Crna kuga, u to vreme smrtonosna bolest, prenosila se u najćešće ujedom buve, koja je bakterijuYersinia pestis, prenosila sa zaraženih pacova. Epidemija je tada odnela čak dve trećine stanovništva Evrope, tj. oko 25 miliona ljudi! Iako desetkovana populacija mačaka nije bila jedini uzrok ove tragedije, svakako je bila jedan od uzroka.

Do kraja 16. veka je delovanje inkvizicije opalo, ali je spaljivanje veštica i ubijanje mačaka nastavljeno i u sledećem veku. Mačka se tek početkom 18. veka postepeno vraća uz čoveka bez opasnosti po svoj život a uzajamni  odnos se opet vraća u ravnotežu.

Zahvaljujući svojoj čistoći, mačka u 19. veku ulazi i u građanska domaćinstva, pa dobija svoje mesto i u umetnosti i literaturi. U likovnoj umetnosti čak postaje omiljeni motiv! Kroz dela poznatih slikara kao što su Pierre-Auguste Renoir, Edouard Manet, Henri Rousseau, Henri de Toulouse-Lautrec ili Franz Marc, mačka trajno zauzima mesto i u najznačajnijim muzejima sveta. Danas mi putem brojnih bajki i basni učimo našu decu šta je dobro a šta zlo, te kako da se ponašaju prema mačkama i životinjama uopšte. Ko još nije čuo za bajku "Mačak u čizmama"? Čak i za one koji nerado čitaju tu su Tom i Jerry, Garfield, Aristocats i mnoge druge mačke-heroine koje ne gledaju samo deca.

Procenjuje se da u domovima širom sveta danas živi oko 400 miliona mačaka!

 


Mačka nije ušla samo u naš dom, ona je ušla i u naše srce.

Alena Živkov
www.chafervalley.de

Prijatelji ZDRAVE MACE

Prijavite se na Zdrava maca info

Error : Please select some lists in your AcyMailing module configuration for the field "Automatically subscribe to" and make sure the selected lists are enabled

Unesite svoj e-mail u polje ispod i mi ćemo vas redovno obaveštavati o svim novostima sa Zdrave mace! :)

Kontakt info

  • +381 63 273 121