Louis Wain (1860-1939) bio je engleski umetnik iz Londona, gde se rodio kao jedino muško od šestoro dece. Završio je "West London School of Art" gde je kraće vreme radio i kao predavač, ali je vrlo brzo otišao dalje, i postao nezavisni ilustrator. U početku je radio za časopise, crtajući sportske i druge događaje. Takođe je ilustrovao i prizore iz ruralne Engleske, gde je naučio da verno crta sve vrste domaćih životinja. U 23. godini oženio se 10 godina starijom Emily Richardson, što u to vreme nije bilo uobičajeno.
Nažalost, ona je tri godine kasnije preminula od posledica raka dojke. U periodu dok je brinuo o bolesnoj supruzi, Lui je došao u kontakt sa bićem koje će definisati 99% njegove umetničke zaostavštine.
Naime, njegova žena je imala crno-belog mačora Henrija, koga su kao mače od kiše i hladnoće spasili sa ulice. Shvativši da bliskost i društvo Henrija psihološki mnogo znače njegovoj oboleloj supruzi, Lui je počeo da crta sve detaljnije skice mačora. Njoj su se crteži toliko dopadali da je insistirala da ih on sve objavi u jednom izdanju. Nažalost, nije doživela da se to i obistini.
Lui je kasnije zapisao o mačku Henriju: "Njemu, zaista, pripada zasluga za početak moje karijere, razvitak mojih početničkih pokušaja i oblikovanje mog rada".
U mnogim rani "mačkarskim" radovima Luja Vejna može se prepoznati ili naslutiti crno-beli mačak Henri. Antropomorfizacija je takođe veoma prisutna, iako varira od mačaka koje ne nose odeću i stoje na sve 4 noge, do uspravnih i obučenih mačaka koje obavljaju neke ljudske aktivnosti, razgovaraju, sviraju, pecaju, igraju golf, drže govore itd.
Narednih 30 godina njegove karijere bili su neverovatno plodni, a opsednutost mačakama je rezultirala i sa više stotina objavljenih crteža godišnje. Ilustrovao je stotinak dečjih knjiga, a u periodu 1901-1915 štampan je i njegov godišnji Louis Wain Annual , pregled umrtničkih radova. Njegove ilustracije krasile su mnoge časopise i razglednice, a 1898. i 1911. bio je i drugi predsedavajući Nacionalnog mačjeg kluba (National Cat Club), u kome je obavljao i funkcije menadžera izložbe (Show manager), pa i felinološkog sudije. Ovaj klub, osnovan 1887. godine, i danas koristi logo koji je nacrtao upravo Lui Vejn. Intenet prezentacija kluba takođe navodi da je Lui bio i donator mnogih azila za napuštene mačke, kao i aktivan član Nacionalnog društva protiv vivisekcije (National Anti-Vivisection Society). Uprkos svim tim profesionalnim uspesima, biografi navode da je on često bio na ivici finansijske propasti, mahom zbog nehajnog odnosa prema sopstvenom radu i materijalnom bogatstvu.
U ovom video klipu možete pogledati brojne ilustracije mačaka Luja Vejna.
Nažalost, početkom XX veka, njegovo zdravstveno stanje je polako ali nepovratno propadalo. Kako medicina u to vreme nije bila dovoljno razvijena, uzroci njegovih šizofreničnih napada nisu potpuno jasni, iako se sumnja na Toksoplazmozu. Nakon brojnih dramatičnih promena raspoloženja i nasilnih ispada, 1924. godine Lui Vejn je primljen u psihijatrijsku bolnicu. Poslednjih 15 godina svog života proveo je u prilično ugodnom okruženju jednog sanatorijuma u severnom Londonu, koji je imao prelepo dvorište i koloniju mačaka.
Iako bolestan, nastavio je da slika sa istim žarom, a njegov stil se vremenom menjao, dobijajući sve više detalja i psihodeličnih elemenata. Ne postoje precizni podaci o hronologiji nastanka većine njegovih dela iz tog perioda, a neki analitičari te promene pripisuju bolesti. Dok jedni tvrde da je šizofreniju izazvala Toksoplasma gondii, drugi tvrde da bi ona takođe dovela i do opadanja veštine i tehnike crtanja, što se nije desilo. Spekuliše se da je možda u pitanju bio Aspergerov sindrom.
Luijev prijatelj, poznati pisac H.G. Vels rekao je: "On je prisvojio mačku. Stvorio je mačji stil, društvo ljubitelja mačaka i ceo mačji svet. Engleske mačke koje ne izgledaju i ne žive poput mačaka Luija Vejna se stide same sebe"!
Bilo kako bilo, Lui Vejn ostaće zauvek upamćen po svojoj neizmernoj ljubavi prema mačakama i svojim neverovatnim crtežima. Od antropomorfizacije i mačaka u ljudskim pozama, preko naturalističke, realne faze do fantastičnih mačjih lica sa ogromnim očima, jarkih boja i psihodeličnim spiralama i fraktalima.
Interesantan podatak je da je muzičar Nik Kejv, takođe veliki ljubitelj mačaka i dugogodišnji poštovalac ovog umetnika, 2009. godine organizovao prvu veliku izložbu njegovih radova van teritorije Engleske.
http://zdravamaca.rs/component/k2/item/579-umetnik-najpoznatiji-po-mackama#sigProGalleria5589d07510
Izvor informacija:
National Cat Club