Većina vlasnika iskreno voli svoje mačke i pse, ali se mišljenja često razlikuju o tome da li, i na koji način ljubimci vole svoje vlasnike. Ova diskusija zainteresovala je profesora Pola Zeka (Paul Zak), pa je odlučio da je podrobnije istraži.
Verovatno ste navikli da slične tematike istražuju veterinari, psiholozi i bihejvioristi ali u ovom slučaju tema je zaintrigirala naučnika iz druge branše (ekonomije). Pol je između ostalog i autor knjige Moralni molekul: Izvor ljubavi i napretka (The Moral Molecule: The Source of Love and Prosperity). U njoj je detaljno predstavio svoje istraživanje dejstva oksitocina na emocije i ponašanje ljudi.
Kada su u pitanju kućni ljubimci, jedno od njegovih pitanja je bilo: da li kućni ljubimci kod ljudi izazivaju lučenje oksitocina, poznatog i kao "hormon ljubavi"?. Hormon oksitocin se oslobađa iz zadnjeg dela hipofize, veliku ulogu igra prilikom porođaja i brige o bebi, a takođe ga zovu i "hormon poverenja" jer u svim tim situacijama igra važnu ulogu.
Profesor Zek ga je nazvao i "moralni molekul" jer ljudima pomaže da se prema drugim osobama ophode "brižno i saosećajno". U naučnim studijama je zabeleženo da prijatna međuljudska interakcija izaziva ispuštanje oksitocina. Usled toga ljudi više brinu o drugima, uključujući i poptuno nepoznate osobe, makar za vreme trajanja interakcije. Pojava je zabeležena u raznim situacijama koje idu od plesa u noćnom klubu do grupne meditacije.
Eksperiment vezan za interaciju ljudi i životinja je obuhvatio 100 učesnika u laboratoriji. Uzorci krvi su utvrdili njihove početne fiziološke vrednosti.
Zatim bi se učesnici 15 minuta igrali sa mačkom ili psom u odvojenoj sobi. Nakon igre, uzet im je novi uzorak krvi, a zatim su učesnici imali međusobnu interakciju, kako bi se ocenilo na koji način se ophode prema drugim ljudima posle igre sa životinjama.
Istraživanje je otkrilo da je nivo oksitocina porastao kod 30% učesnika nakon igre sa mačkom ili psom skoro kod svih ljudi. Faktor koji je direktno uticao na nivo povećanja oksitocina nakon igre sa psom, je ukupan broj kućnih ljubimaca koje je ta osoba imala tokom života. Suprotno je bilo kod onih koji su se igrali sa mačkama. Što je više ljubimaca neka osoba imala u životu, to je linearno bilo manje povećanje njenog nivoa oksitocina nakon igre sa mačkom.
Psi su više orijentisani prema ljudima nego mačke, i prethodni život sa njima je po svemu sudeći istrenirao ljudski mozak da se više vezuje za njih.
Rezultati studije izazvali su oštre reakcije vlasnika mačaka, ali i prirodnjaka koji smatraju da jedan ekonomista ne može donositi ovakve zaključke o biološkim i neurološkim procesima koji se odvijaju kod životinja.
Sa druge strane, prethodna istraživanja su pokazala da kada ljudi imaju neku vrstu međusobne interakcije, to obično podiže nivo oksitocina 10-50%. Stepen povećanja nivoa ovog hormona najviše zavisi od vrste odnosa između ljudi. Na primer, ukoliko se neko rukuje sa nepoznatom osobom, dolazi do povećanja od oko 10%. Ali kada roditelj zagrli svoje dete, povećanje nivoa oksitocina ide i do 100%!
Takođe, kontroverzna studija je potvrdila da psi bolje smanjuju nivoa hormona stresa od mačaka. S`obzirom da su psi uglavnom poslušni, ovaj podatak nas ne čudi. Što bi se nivo hormona stresa više smanjio, učesnici u eksperimentu bi imali poverenja da npr. daju nepoznatoj osobi više svog novca na čuvanje. (hvala mačkama što nam ne pomažu u ovome! ;)
Drugi deo istraživanja je otkrio da neki sisari, uključujući pse, ispoljavaju ponašanje slično ljudskoj igri i prema drugim životinjama. Da li to znači da životinje mogu stvarati prijateljstva poput ljudi?
Kako bi ispitao tu tezu, profesor Zek je posetio azil za životinje u Arkanzasu gde je izveden mali eksperiment u organizaciji televizije BBC. On je uzeo uzorke krvi od domaćeg mešanca terijera i jarca koji se svakodnevno igraju. "Njihova igra uključuje svakodnevno međusobno jurenje, skakanje i simuliranu borbu (pokazivanje zuba i režanje)." Pas i jarac, mladi mužjaci bi se igrali 15 minuta u zatvorenom prostoru nakon čega je kod psa izmereno umereno povećanje nivoa oksitocina - 48%. "Ovo nam govori da je pas emotivno vezan za jarca i da ga smatra "prijateljem" kaže Pol.
Iznenađujuće, kod jarca je izmeren porast nivoa oksitocina od čak 210%, što može da znači i da se praktično zaljubio u psa!
"Jedini put kada sam video ovoliki porast oksitocina kod ljudi je kada neko vidi voljenu osobu, kada oseća romantičnu privlačnost prema drugoj osobi ili kada doživi izuzetnu ljubaznost."
"To što životinje različitih vrsta izazivaju lučenje oksitocina jedni kod drugih, upućuje na zaključak da su one, poput ljudi, sposobne da vole u pravom smislu te reči. Veoma je moguće da mačka i pas prema vama osećaju isto što i vi prema njima. To osećanje zaista možemo nazvati ljubavlju.
Autor u svoju "odbranu" naglašava da lično mnogo više voli mačke od pasa ali da je psa nabavio jer su mu deca tražila. "Usvojili smo napuštenog rotvajlera koji je tada imao 10 godina. 5 godina kasnije, što je duboka starost za ovu rasu njemu je otkazivalo više organa i morali smo da ga uspavamo. Plakao sam kao dete. Iskreno, nisam znao da mi je bio toliko drag. Taj događaj me i pokrenuo da pokušam da otkrijem, sa biološke strane, na koji način mi toliko zavolimo svoje kućne ljubimce. Oksitocin, ta čudesna supstanca je odgovorna za svu tu ljubav!" :)
I Čarls Darvin je 1872. godine u svojoj knjizi "Ispoljavanje emocija kod ljudi i životinja" napisao da su emocije prisutne kod svih vrsta, uključujući mačke, pse, koze, ljude...
Šta vi mislite, da li vas vaša mačka stvarno voli?
Izvor informacija:
Paul J. Zak