Zdrava maca - Royality SHOW

You are here: Home
Saturday, 10 October 2015 11:57

Kako vaša mačka doživljava svet oko sebe?

  • Print

Sigurno znate da su mačja čula mnogo osetljivija nego naša, a evo šta o tome kaže Džon Bredšo, biolog koji proučava mačke čak tri decenije.

Ako nekada imate osećaj da vaša mačka zna nešto što vi ne znate, verovatno ste u pravu. Mačke dele dom sa nama, ali njihovo shvatanje tog pojma nije kao naše. Iako se delovi poklapaju ipak se radi o drugačijim pojmanjima prostora i njegovom sadržaju.

Očigledna razlika u visini - u većini slučajeva mačka živi bliže podu nego plafonu - ima određeni uticaj, ali ono što nas mnogo više razlikuje je način na koji naša čula funkcionišu. Ne postoje nikakvi dokazi da mačke imaju bilo kakvu vrstu "šestog čula", iako one ponekada odaju upravo taj utisak.

Mačke koriste istih pet čula kao i mi - vid, sluh, njuh, ukus i dodir - samo što su njihova čula mačaka drugačije "podešena" od naših. Radeći u sadejstvu, mačja čula grade jedinstvenu "verziju" njihovog okruženja. Ta slika se dosta podudara sa našom, neki detalji nedostaju, ali sadrži i mnogo elemenata koje mi ili previđamo kao nebitne, ili smo ih potpuno nesvesni.

Džon Bredšo kaže da je 30 godina pokušavao da zamisli kako je to biti mačka (priznaje da je to definitivno nemoguće) i da je uveren da za razliku od ljudi, mačke daju daleko veći značaj mirisu nego vidu. Mi sanjamo u slikama: mačke možda sanjaju u mirisima...

Crno beli svet

Kao ljudska bića, mi smo izuzetno vizuelna stvorenja. Prvo i najvažnije što naš mozak želi da zna je kako nešto izgleda: a kako zvuči, kakvo je na dodir i kako miriše nekada može biti važno, ali ono što najviše i najjasnije pamtimo jeste vizuelni izgled. Takođe, mi rutinski koristimo i vizuelne metafore kao način da opisujemo sopstvena iskustva i osećanja.

Ljudi su ovisnici o bojama: okružujemo se predmetima svih nijansi; i brzo odbacujemo uređaje sa crno-belim ekranima čim verzija u boji postane dostupna. Iz tog ugla posmatranja, nije nam lako da se stavimo u poziciju životinje koja jedva razlikuje boje, a to je upravo kako mačke vide svet oko sebe - uglavnom kao monohromatsku sliku, sastavljenu od nijansi između crne i bele boje.

Ipak, mačke mogu da razlikuju neke boje. Njihove oči su osetljive na zelene i plave nijanse, jako malo na žute, i nimalo na crvene. I ma koliko neshvatljivo to nama delovalo, one po svemu sudeći ne obraćaju previše pažnje ni na te boje koje mogu da razlikuju.

Naučiti mačku da ignoriše plavu činiju i da uvek jede iz zelene je jako teško: mnoge će jednostavno nastaviti da se vraćaju na mesto gde je zelena činija ranije stajala, zanemarujući činjenicu da je zamenjena sa (praznom) plavom činijom. Što se mačaka tiče, svet oko njih je uglavnom "crno-beo".

Postoje nekoliko kupastih ćelija osetljivih na boje u mrežnjačama mačjih očiju, ali njih po broju višestruko nadmašuju štapićaste ćelije koje su neosetljive na boju, ali su veoma osetljive na svetlost. Ljudi takođe imaju štapićaste ćelije ali se naše aktiviraju samo kada je mrak. Mačke imaju mnogo više štapićastih ćelija od ljudi, a one su grupisane kako bi se najviše povećala njihova efikasnost. To znači da njen mozak dobija tu informaciju čak i kada joj samo tračak svetla uđe u oko.

Vid mačke, mačji vid, mačje oči

Mačke imaju još jednu karakteristiku koja im omogućava da dobro vide u polumraku. U odnosu na veličinu glave, njihove oči su proporcionalno veoma velike; po veličini su skoro kao naše (u apsolutnim fizičkim veličinama).  Samim tim, njihove zenice su velike, propuštajući što je više moguće svetla. Sem toga, iza njihovih mrežnjača se nalazi i zelenkasti refleksivni sloj, tapetum, koji hvata i najmanji trag svetla koji je možda promašio sve štapićaste ćelije na svom putu, i reflektuje ga natrag, na dodatnu  šansu da bude otkriven - iako ni ovo ne deluje baš uvek, što se može videti u "vampirskom" odsjaju mačjih očiju koje u mraku osvetli usmeren snop svetlosti.

Mačje oči su takođe jako osetljive na pokrete. Mačje mrežnjače su tako građene da instinktivno detektuju bilo šta što se kreće u njihovom vidnom polju, bez potrebe da mozak upoređuje svaku "sličicu" sa prethodnom. Štaviše, ove "slike" se beleže većom učestalošću nego što je to slučaj kod ljudi. Tako mačji mozak može obraditi oko 60 sličica svake sekunde - dva puta brže nego što vizuelne informacije obrađuje ljudski mozak.

Iz ovog razloga, mačke verovatno vide sliku na TV aparatima kao trepenje, iako je taj efekat manje izražen kod modernih ravnih ekrana, koji pretapaju jednu sliku u drugu, za razliku od staromodnih katodnih cevi koje između svake slike potpuno potamne.

Njihov superosetljiv vid ima i svoju cenu. Mrežnjače su tako nežne da kada bi mačka imala okrugle zenice kao ljudi, morale bi da drže oči zatvorene kada sija sunce. Da bi prevazišle ovaj nedostatak, umesto da zatvaraju na mali otvor kao što to čine naše, mačje zenice se skoro sasvim zatvaraju pri jakom svetlu, oblikujući tanani prorez sa sićušnom rupom na svakom kraju koja im omogućava da vide i u takvim uslovima (uprkos tome, mačke često žmirkaju pri jakom svetlu, i čini se da im ono ne prija).

Mačje oči su takođe prevelike da bi brzo mogle da fokusiraju, pogotovo na bliske objekte, ali tu brkovi, koji su deo njihovog čula dodira, preuzimaju glavnu ulogu.

Brkovi i šape

Mačji brkovi nisu samo veoma osetljivi na dodir, oni se mogu pomerati napred i nazad kako bi opipali oblik onoga što se bukvalno nalazi mački ispred nosa. Kod kratkodlakih mačaka, brkovi precizno rastu na dužinu koja im omogućava da odmere širinu uskih prolaza. Takođe, pored brkova sa obe strane nosa (koji se inače zovu mistacijali ili vibrise od latinskog vibrissae), mačke imaju manje upadljive ali ne manje korisne jastučiće sa brkovima sa svake strane glave (koji takođe služe da mačku upozore kada joj galava prolazi kroz uzak prorez), i druge iznad, koje štite oči, pa i na nožnim zglobovima, napred i nazad. 

Brkovi su deo čula dodira mačke

Dlaka svakako čini kožu mačke manje osetljivom nego što je to slučaj kod ljudi, ali je zato gola koža na jastučićima šapa veoma osetljiva, kao i njihove kandže - a to verovatno objašnjava zašto većina mačaka ne voli da im se dodiruju jastučići. Ova koncentracija receptora za dodir oko šapa je mačja zaostavština iz davnih vremena kada je živela isključivo kao lovac, i kada je morala da bude u stanju da savršeno precizno kontroliše pokrete svog plena koji pokušava da se oslobodi.

Slično tome, dugi mačji zubi su odlično opremljeni nervnim završecima koji pomažu mački da precizno odredi mesto ugriza. Iako su takve sposobnosti daleko manje važne današnjim kućnim mačkama, one su bile od životnog značaja za njihove pretke.

Mačje  kandže

Sluh i dodir

Naše mačke čuju mnogo bolje od nas. Za razliku od njihovih očiju, mačje uši su po veličini u skladu sa ostalim delovima tela, što znači da bi trebalo da su nedovoljno velike da bi mogle da čuju niske tonove, npr. na muške glasove, ali činjenica je da ih one sasvim dobro čuju.

Objašnjenje za ovo je pronađeno tek nedavno: ova sposobnost postoji zahvaljujući malom grebenu u kostima iza ušne školjke koji menja način vibriranja vazduha zatvorenog u tom prostoru, proširujući raspon mačjeg sluha naniže skoro do vrednosti koje mi čujemo.  

Izuzetno niski zvukovi se takođe mogu osetiti i kao vibracije u podlozi, preko osetljivih jastučića na nogama (verovatno niste znali - ovu sposobnost koju mačke dele sa slonovima!). Mačke takođe mogu čuti veoma visoke tonove, uključujući i one, poput cviljenja slepih miševa, koje mi jedva da možemo da čujemo, naročito kako starimo, i kako naše uši gube svoju mladalačku osetljivost. Iako takva sposobnost nama može izgledati kao super-čulo, što je razlog zbog koga se te frekvencije zovu "ultrazvuk", mačje uši ih lako mogu čuti.

Miševi koji su tradicionalni plen mačaka mogu čuti još više tonove, ali srećom po mačke (i na svoju nesreću) oni često međusobno komuniciraju korišćenjem ultrazvučnih frekvencija. Mačke na taj način mogu prisluškivati mišje "razgovore" i tako ih pronalaziti.

Mačje osetljive uši verovatno iritira zvuk kućnih aparata, od kojih većina emituje ogromnu količinu ultrazvuka. Potvrđeno je da psi koji žive u odgajivačnicama sa metalnim kapijama vremenom gube deo svog sluha usleg zaglušujućeg udaranja metala o metal, a njihove uši nisu osetljivije od mačjih.

Mačje čulo mirisa
Divimo se psima zbog njihovog vrhunskog njuha, i koristimo njihove olfaktorne sposobnosti na razne načine, od pronalaženja zabranjenih supstanci do spasavanja nastradalih u nesrećama. Verovatno jer je mačke teže trenirati, njihove olfaktorne sposobnosti nisu tako poznate ali, iako ne popud psećih, njihovi nosevi i dalje oko 1000 puta bolje osećaju mirise od nas.

To znači da, iako nekada izgleda da besciljno lutaju unaokolo, mačke neprekidno prikupljaju razne vrste mirisnih informacija koje su nama potpuno nepristupačne.

Karakteristični mirisi kvalitetne industrijski pravljene hrane za mačke se dodaju koliko zbog nas toliko i zbog mačaka. Sveže sirovo meso za nas skoro da nema miris, ali mačke nesumnjivo dobijaju puno informacija iz njegovog mirisa o tome koliko je npr. sveže.

Miris hrane je veoma važan za mačku

Mačke takođe mogu koristiti mirise na načine o kojima mi malo znamo, npr. u pronalaženju željenog puta, ili najboljih mesta za lov na glodare, koji redovno ostavljaju svoje mirisne oznake uzduž uobičajenih staza kojima se kreću.

Mačke takođe ostavljaju mirisne tragove koji prenose informacije drugim mačkama, ali ne koriste samo svoj nos da dešifruju te informacije. Poput sposobnosti da nanjuše miris svojim nosem, kao što mi to radimo, mačke takođe imaju još jedan "komplet" olfaktornih organa koji im se nalazi između nozdrva i svoda usne duplje. Poznatiji kao vomeronazalni organ, on se aktivira samo kada mačji nos oseti miris druge mačke. "Standardni" njuh proverava uzorke vazduha prilikom svakog udisaja, dok vomeronazalni organ uglavnom stoji zatvoren.

Kada je on potreban, mačka podigne nagore svoje gornje usne, otvarajući proreze koji vomeronazal povezuju sa ustima. Miris tada može ući u njega, rastvoren u pljuvačnim izlučevinama. Mačka koja zastane pored travke ili grančice koja je na visini njene glave, možda izgleda kao da je zamišljena, ali zapravo najverovatnije ispituje sastav mirisa koji je par sati ranije druga mačka ostavila trljajući svoju žlezdu sa obraza o biljku.

Mačka analizira mirise

Usled naše nemogućnosti da osetimo mirise koje ostavljaju žlezde sa mačjih obraza, većina nas jedva da zna da oni uopšte postoje, ali mačkama oni prenose važne informacije o tome šta mačke iz okoline rade, i kada.

Danas znamo da mačje raspoloženje može dosta zavisiti od ovakvih mirisa, pa čak postoje i proizvodi koji imitiraju izlučevine ovih žlezda sa mačjih obraza, i služe za opuštanje i oslobađanje mačaka od stresa. Kao što vidite, mirisi igraju daleko veću ulogu u mačjim životima nego što većina vlasnika može i da zamisli.

Šta mačke misle o najnovijoj modi osveživača prostora koji se uključuju u struju je najbolje da nikada ne saznamo! Bilo kako bilo, mačke su po svemu sudeći sposobne da se prilagode našim sklonostima prema (njima) prejakim mirisima, od omekšivača veša do dezodoranasa.

Srećom po nas - jer u suprotnom verovatno ne bi postojale mačke kao kućni ljubimci - njihova čula vida i sluha se u većem delu preklapaju sa našima. Na kraju, to je ono što nam omogućava da komuniciramo sa mačkama i uživamo u tom odnosu (relativnog) uzajamnog razumevanja.


John Bradshaw je autor bestselera o mačkama "Cat sense - How the feline science can make you a better friends to your pet" ili u slobodnom prevodu "Mačja logika - kako vam nauka o mačkama može pomoći da postanete bolji prijatelj svojoj ljubimici". Više o ovoj knjizi možete pročitati na internet prezentaciji: www.catsensebook.com

Autor knjige o mačkama John Bradshaw sa svojim ljubimicama

Prijatelji ZDRAVE MACE

Prijavite se na Zdrava maca info

Unesite svoj e-mail u polje ispod i mi ćemo vas redovno obaveštavati o svim novostima sa Zdrave mace! :)

Kontakt info

  • +381 63 273 121