Ponekada je teško precizno odrediti ko je zaslužan za naučno otkriće - ali je retko da zasluge idu na konto kućnog ljubimica nekog naučnika.
Sa mlekom možete svašta, sipati ga u ovsenu kašu, čaj, umutiti ga u šejk, fermoentirati ga u jogurt ili sir, i još mnogo toga. Ali da li ste znali da možete mleko pretvoriti u plastiku? Zahvaljujući kazeinu - glavnom proteinu koji se nalazi u mleku (tj. grupi sličnih proteina) - koji su zaslužni za belu boju i čije ime potiče od latinske reči za sir - caseus.
Nejestiva upotreba kazeina datira još iz vremna Starog Egipta, gde je korišćen kao fiksator u bojama korišćenim za slikanje murala, a takođe i u lepku. Ipak, njegova upotreba u čvrstoj plastici nije počela sve do kraja 19. veka, kada je uspešni nemački štampar, Vilhelm Kriše (Krische) počeo da tražirešenje za brisanje tabli za pisanje u školama, jer je papir u to vreme bio preskup. U isto vreme, bavarski hemičar Adolf Spitteler je eksperimentisao sa korišćenjem formaldehida koji bi mleko pretvorio u čvrst materijal, koji bi mogao da se seče ili oblikuje po želji.
Glavna zasluga za otkriće ipak ide Spittelerovoj mački. Priča kaže da je jedne noći mačka u laboratoriji oborila flašicu formaldehida, koji je sa stola kapljao u mačju činiju sa mlekom. Ujutru je naučnik otkrio da je formaldehid zgusnuo mleko u čvrst materijal nalik rogovima, što ga je podstaklo na dalja istraživanja i razvoj. Kada su njihovi "recepti" usavršeni, Kriše i Spiteler su osnovali prvu kompaniju koja je industrijski pravila kazeinsku plastiku - Vereinigte Gummiware Fabriken – i registrovali patent za svoj novi materijal 1899. godine. Proizvođači raznih predmeta širom Evrope su ubrzo prihvatili novu vrstu plastike.
Ponekada opisivana kao "najlepša vrsta plastike": dugmad, kopče, igle za pletenje, nakit, olovke, posude i još mnogo toga su ubrzo pravljeni od čvrstog kazeina. Za one koji prate modu, lako je farban u dugine boje, uključujući i egzotične šare i šablone.
Najveću popularnost kazeinska plastika imala je dvadesetih i tridesetih godina XX veka, posebno za pravljenje dugmadi, jer je mogla da izdrži toplotu pegli bolje od drugih materijala koji su tada bili dostupni. Kasnije, sa pojavom novih materijala lakših za proizvodnju nakon Drugog svetskog rata, poput poliestera, kazein odlazi u drugi plan...
Danas se ovaj materijal koristi u lepkovima i premazima, najčešće za papir i karton, a ima i umetničke primene u bojama i fotografskim emulzijama.
Anke Domaske, modna kreatorka iz Nemačke, je čak razvila tehniku za pravljenje svilenkaste tkanine na bazi kazeina iz mleka u prahu, koja se zove QMilch. Kako je neotrovan, kazein se najčešćekoristi u prehrambenoj industriji, kao "belilo" za kafu (coffee creamer) ili kao punilac za farmaceutske tablete. Kazein se takođe koristi za zgušnjavanje tečnosti, da hrani doda teksturu ili da poveća proteinski sastav hrane. Ako vam se čini da industrijski sir ponekad ima ukus plastike, i to je zbog kazeina.
Kao što vidite, uopšte nije loše što mačke vole da obaraju stvari sa stola!
Za kraj, ne zaboravite da iako većina mačaka voli mleko, veliki procenat njih nije u stanju da ga pravilno vari. Zbog toga, ako želite da svojoj ljubimici dajete da pije njen omiljen mlečni proizvod - neka to bude jogurt! :)
Korisni linkovi:
QMilch - tkanina od mleka
Chemistry World
