Mačka Mili (Millie) je prava atleta, ona naporno trenira, a i sami znate da je hrana veoma važan deo svakodnevnog života svakog pravog sportiste, ili mačke :D .
Kako kaže njen vlasnik i pasionirani planinar, Kreg Armstrong (Craig Armstrong), on je svoju ljubimicu pronašao u azilu za napuštene životinje koji je osnovala neprofitna organizacija za zaštitu životinja Prijatelji životinja iz države Jute u S.A.D. (Friends of Animals, Utah, USA). Mili je bila maleno mače koje je on odmah po dolasku uzeo u ruke i odneo u drugu sobu kako bi se sklonili od buke ostalih kampera. Ona mu se zatim odmah popela na leđa i sela na rame. Par trenutaka kasnije oboje su shvatili da su postali nerazdvojni i da će ubuduće svuda putovati zajedno.
Njihova prva zajednička avantura je bila u Džoovoj dolini (Joe’s Valley) gde su se pentrali po stenama. Mili je bila jako mala i volela je da skače na ljude i da im se penje na leđa. Na kraju prvog zajedničkog dana u prirodi padala je jaka kiša, a ona je sedela na Kregovom ramenu i mjaukala dok su išli natrag ka automobilima. Nije bila uplašena, iako ovo nije bilo idealno upoznavanje sa planinarenjem.
Kreg: "Mili ima sve kvalitete koje treba da ima dobar planinar-pratilac. Nikad se ne žali, koliko god da je teško. Puno rizikuje ali ne kuka kada stvari ne idu po planu.”
Od tada, njih dvoje su posetili Moovu dolinu (Moe’s Valley), Indijanski potok (Indian Creek), Fergusonov kanjon, Istočni greben (Eastern Reef), Ostrvo Stensburi (Stansbury Island) sve do Moab kula, (koje liče na stenovite formacije u našoj Đavoljoj varoši), uske kanjone i mnoga druga mesta o kojima fotografije pričaju više od reči. Kako kaže ovaj jedinstveni planinar, najnezaboravniji put je uvek najnoviji, tj. onaj koji je u najsvežijem sećanju. To je trenutno tura "1000 radosti" po Istočnom grebenu, petostepeni uspon na kome im je društvo pravio Milin drugar - žuti tigrasti mačor Kenet (Kenneth).
Mili istražuje kanjon Malog divljeg konja (Little Wild Horse Canyon) u blizini doline Goblina (Goblin Valley).
"Lepo je što uživamo u sličnoj vrsti penjanja i volimo iste terene. Ja sam slab, a ona nema naspramne palčeve tako da imamo običaj da idemo istim putevima: turama koje zahtevaju više tehnike i ravnoteže nego snage. To dosta olakšava planiranje tura. Mili se odlično slaže sa mojim prijateljima planinarima. Svi je vole - a i kako ne bi?"
“Kako kampujemo u mom kamionetu, ona se jednom upiškila unutra, ali je takođe jednom i ulovila miša.”
Evo šta Kreg kaže o planinarenju, ali i o životu:
"Prema mom iskustvu penjača i planinara, evo koje osobine treba da tražite kod svog pratioca prilikom planinarenja:
STAV
Potreban vam je neko sa uvek pozitivnim stavom, neko ko u svemu vidi bolju stranu i priliku, ko traži najbolji sledeći potez, ko je pozitivan, i ko se ne "bedači" i ne žali kada stvari ne idu po planu.
Neko ko uvek ima suludu prirodnu sposobnost i najbolju moguću etiku treniranja, ko neustrašivo preuzima rizike i ide napred... a kada je nečiji stav negativan, ko uopšte želi da sa takvom osobom provede 9 sati u vožnji ili u šatoru više dana dok se čeka prolazak oluje? Ko želi da sluša kuknjavu o tome kako je put loš ili kako je vreme drugačije od prognoze? Ne. Potrebna vam je pozitivnost, podrška, uživanje.
MUDROST
Važno je znati kada tražiti pomoć. Važno je znati kada niste u stanju da vodite određeni deo puta i kada je potrebno da tu ulogu preuzme vaš partner, ili kada ne možete dalje i kada se morate vratiti. Važno je imati mudrost da se naprave prave odluke, iako možda želite baš tada da stignete na vrh....prava mudrost je znati kada se vratiti natrag i pokušati drugi put.
ŽELJA
Stalno dostizanje novih visina zahteva puno rada. Potreban vam je partner sa željom da "gura" preko zamišljenih granica kako bi se razvijao.
Loše vreme je takođe deo planinarskog iskustva mace Mili i njenog vlasnika Krega
POSVEĆENOST
U penjanju stvari često pođu naopako. Vreme se promeni, izgubite se, padne mrak, situacija ispadne teža nego što ste očekivali, konopci se zapetljaju...spisak je beskonačan. Potreban vam je partner koji sve takve situacije podnosi sa strpljenjem i hladne glave, koji kada stvari krenu loše ima želju da nastavi dalje.
Zimsko penjanje na vrh planine Stensburi.
NESEBIČNA LIČNOST
Uopšteno gledano, svako je ili onaj koji daje ili onaj koji uzima. Potreban vam je partner koji je voljan da nosi svoju opremu, da podeli poslednju kap vode sa vama, da vas nosi ako ste povređeni, da vas sačeka kada se borite sa problemom. Onaj koji uvek uzima je loš partner na duže staze.
“Dobri saputnici daju podršku, ohrabruju i grade prijateljski odnos.”
Tokom zajedničkih ekspedicija, naš partnerski odnos u planinarenju se razvijao. Mili se navikla na rutinu. Uzbudi se kada izvadim torbe četvrtkom uveče i kada se pakujemo za vikend. Opustila se kada kampujemo i ne luta kao pre, uvek je u blizini i juri bubice i guštere. Kada psi dođu u kamp više se ne prepadne - i dalje traži moje rame kao sigurno mesto, ali generalno se ne plaši.
Na kraju, poslednji savet za izbor partnera u planinarenju: nikada se ne zadovoljavajte sa onim što znate da nije dobro za vas. Tražite one koji su jači od vas - one koji će vam pomoći ne samo da postanete bolji penjač, već možda i bolja osoba".
Fotografije i tekst: Craig Armstrong - Backcountry.com
http://zdravamaca.rs/index.php/tekstovi/zanimljivosti/item/316-macka-koja-planinari#sigProGalleriac71bb9bb92