Mačji sluh je značajno osetljiviji od ljudskog. Ljudsko uho može čuti zvukove u rasponu od niskih frekvencija ~20Hz do visokih frekvencija ~20000Hz. Mačji sluh je sličan u donjem rasponu frekvencija, ali su one u stanju da čuju visoke tonove do čak 100000 Herca! Naravno, mačje uši su evolucijom usavršene kako bi joj olakšale lov, a pored visoke osetljivosti to uključuje i sposobnost njihovog usmeravanja u željenom pravcu.
Mačje uši nezavisno jedno od drugog mogu da se okreću punih 180 stepeni!
Ono što nas interesuje u ovom tekstu su mali džepovi na njihovim ušima. Šta oni predstavljaju i čemu služe?
Anatomija mačjeg uha
Kao i kod ljudi, mačje uho ima tri glavna dela: spoljno uho, srednje uho i unutrašnje uho. Spoljno uho čine ušna školjka - elegantni trouglasti oblik (pina, od latinskog za krilo) i ušni kanal, koji je obično slabije odlakan te se na njemu vidi beličasta ili roze boja mačje kože. Srednje uho mačke se nalazi u malom koščatom džepu u osnovi lobanje i ne vidi se sa spoljne strane. Unutrašnje uho je lokacija samog organa sluha. Tu se zvučni talasi koji su prošli krzor srednje uho pretvaraju u nervne signale koji se šalju mozgu. Unutrašnje uho takođe sadrži tri kanalića ispunjena tečnošću, postavljena pod određenim uglovima jedan u odnosu na drugi, koji su zaduženi za ravnotežu mačke.
Henrijevi džepovi
U anatomiji se zvanično zovu "kožna sporedna vrećica" (cutaneous marginal pouch na engleskom) ali ih češće nazivaju Henrijevim džepovima ili jednostavno ušnim džepićima.
Poznato je da su mačke za mnoge od nas misteriozna stvorenja, i upravo je to ono što nas kod njih privlači. Mali džepovi sa strane njihovih ušiju spadaju u te nedovoljno objašnjene mačje osobine.
Džepići na ušima su normalan deo anatomije mačke, ali se ne zna njihova tačna svrha. Prema jednoj teoriji, oni pomažu u otkrivanju zvukova visoke frekvencije tako što prigušuju niže frekvencije, naročito kada je uho pod uglom. Moguće je da upravo ti džepići na ušima maci pomažu da čuje miša i pre nego ga nanjuši.
Istraživanja o tome kako se zvuk doživljava zove se psihoakustika. U pitanju je kombinacija dve naučne discipline, akustike i psihologije, od kojih ova druga nije egzaktna. Zbog toga postoje elementi sluha koji se mogu precizno izmeriti i neki koji ne mogu. Taj nedovoljno definisani faktor dolazi od činjenice da se naučnik mora osloniti na (subjektivne) podatke koje dobija od osobe ili životinje koju "ispituje" da bi procenio doživljaj određenog zvuka.
Nepoznavanje načina na koji mačke reaguju na određene zvuke i nemogućnost precizne komunikacije dovodi do toga da smo ograničeni po pitanju procene kako mačke doživljavaju zvuke.
U malobrojnim istraživanjima koja su se bavila ovom temom dobijeni su već pomenuti podaci o osetljivosti mačjeg sluha. Takođe je utvrđeno da mačke sa godinama imaju osetan pad osetljivosti sluha.
Preciznost mačjeg sluha
Lokalizacija zvuka je sposobnost određivanja mesta izvora zvuka, i još preciznije, njegovog smera i udaljenosti. Sluha mačke je tako osetljiv da prema rezultatima jednog istraživanja one imaju verovatno najbolju lokalizaciju zvuka od svih kopnenih sisara.
Mačke su u stanju da odrede lokaciju zvuka u neposrednoj blizini sa preciznošću od čak 5 stepeni. Konkretno to znači da mogu da razlikuju izvore zvuka međusobno udaljene 8cm na udaljenosti od 1m. Ili nešto više od 60cm na udaljenosti od 8m.
Kako to uporediti sa ljudskim sluhom? Probajte sledeće, recite prijatelju da stane na 3m od vas i da su svakoj ruci drži hemijsku olovku (koja škljoca kad se aktivira). Tražite im da drže ruke sa olovkama na razmaku od 25cm, vi zatvorite oči i proverite da li ste u stanju da odredite koja ruka vašeg prijatelja "škljoca".
Bilo kako bilo, džepići na mačjim ušima svakako imaju određenu svrhu, iako naučnici još uvek nisu precizno utvrdili koju.
Za kraj, ne zaboravite da su te vrećice na ušima vaše mace omiljeno mesto za skrivanje buva, pa ih uvek pregledajte ako sumnjate na te parazite... :)
Izvor informacija: catwriters.com