Zdrava maca - Royality SHOW

You are here: Home
Monday, 17 February 2014 19:38

30 umetnika inspirisanih mačkama

  • Print
Žan-Pol Sartr i njegova muza Žan-Pol Sartr i njegova muza

I deo teksta o umetnicima i njihovoj fascinaciji mačkama.

Spretnost, neposrednost, gracioznost, nepredvidivost, prirodnost ali i zadivljujuća osetljivost i nežnost su dobro poznate osobine svakom ljubitelju ili "vlasniku" mačke. Pored uobičajene večne rasprave između vlasnika mačaka i pasa koji je kućni ljubimac "bolji", činjenica je da osobine jednih i drugih na određeni način odražavaju vrstu karaktera ljudi koji ih čuvaju.

Bez želje da u negativnom svetlu prikazujemo pse ili njihove ljubitelje, moramo primetiti da tzv. nemirne i neukrotive umetničke duše u većini slučajeva ipak biraju mačke kao svoje duhovne partnere iz životinjskog sveta.

Mačke i njihova misterioznost, neodoljivost i prefinjenost su mnogim svetskim književnicima davale veliku inspiraciju. U ovom tekstu iz dva dela predstavićemo vam neke istaknute primere, uz fotografije i upečatljive citate iz života 30 svojevrsnih "timova" koje su činili pisci i njihove mačke.


Žan Kokto (Jean Cocteau)

Žan Kokto i mačka - Jean Cocteau

Značka pariskog kluba ljubitelja mačakaFransucki pesnik, novelista i režiser, (ali i scenarista, dizajner i glumac) Žan Kokto je najpoznatiji po svom romanu Strašna deca (Les Enfants terribles) i filmovima Krv pesnika, Lepotica i zver i Orfej (Blood of a Poet, Beauty and the Beast, Orpheus). Kokto je takođe poznat i po tome što je činio elitni društveni kružok kom su pripadali i Pablo Pikaso, Kenet Enger, Koko Šanel, Marlen Ditrih i Edit Piaf.

Kokto je takođe bio i veliki zaljubljenik u mačke, i pomogao je osnivanje pariskog kluba koji se zvao “Klub prijatelja mačaka”, koji je imao svoje članske značke i bio pokrovitelj izložbi mačaka.

Značka Kluba prijatelja mačaka koju je osmislio Žan Kokto. (slika desno)

“Volim mačke jer uživam u svom domu, i malo po malo, one su postale njegova vidljiva duša.” - Žan Kokto

Žan Kokto i umetnik Tsuguharu Fužita (Tsuguharu Foujita) sa pobednicom, na izložbi koju je sponzorisao “Klub prijatelja mačaka” u Parizu.

Žan Kokto i Cuguharu Fudžita sa pobednicom izložbe mačaka




Stiven King (Stephen King)

Autor horora, fantastike i naučne fantastike, Stiven King je napisao 49 romana, devet zbirki kratkih priča i pet knjiga koja ne spadaju u fikciju. On je takođe poznat po mnogo filmova koji su zasnovani na njegovim delima, uključujući Isijavanje, Ostani uz mene i Groblje kućnih ljubimaca (The Shining, Stand By Me, Pet Semetary). Uprkos tome što je u jednoj kratkoj priči napisao da: "možda najveća podela na svetu nije na muškarce i žene veća na ljude koji vole mačke i ljude koji vole pse“, njegova porodica u stvarnom životu zapravo ima i pse i mačke kao kućne ljubimce. Primetićete da mačka na ovim fotografijama ima ogrlicu i broš na kom piše ime "Clovis", što je ime koje u Kingovom scenariju "Mesečari" nosi mačka koja spašava stvar.

Stiven King i njegova mačka

“Mačke su gangsteri životinjskog sveta, živeći van zakona i često umirući tamo. Mnogo njih ne ostari u toplini svog doma.” - Stiven King, Groblje kućnih ljubimaca



Nil Geimen (Neil Gaiman)

Nil Geimen i mačka

Nil Gaimen, autor romana, kratkih priča fikcije, crtanih novela i drugih pisanih dela, verovatno je najpoznatiji po svom serijalu stripa The Sandman, u bukvalnom prevodu Peščani čovek, romanima Koralin i Američki bogovi (Coraline, American Gods), i po tome što uživa božanski status među najposvećenijim zaluđenicima i fanovima ovog žanra i pripadajuće subkulture.

Kao što pretpostavljate, Nil Geimen takođe jako jako voli mačke. Ima nekoliko mačaka i često na svom blogu opisuje njihove avanture. U proteklom periodu mačke koje je pominjao su Coconut, Hermione, Pod, Zoe, i Princess, koju Gaimen adekvatno opisuje u jednoj prilici:

“Toliko sam se navikao da imam besnu ali prelepu mačku na koju moram da upozoravam goste. Ona je nadmašila po svim parametrima sve mačke koje sam ikada voleo i sa kojima sam se sprijateljio. Takođe mislim da se i ona jako vezala za mene. Kada je Zoi uginula, bilo je prilično lako ljudima opisati koliko mi nedostaje umiljata i nežna mačka koja nije u sebi imala ništa sem čiste ljubavi. Biće mi daleko teže kada jednog dana budem morao da objašnjavam zašto mi nedostaje najzločestija, najljuća i najopasnija mačka koju sam ikada sreo.”

Nil Geimen i mačka
Nil sa Zoi, koja je nedavno uginula

Nil o mački Zoi: “I pitam se šta je to u ovom maloj slepoj mački da može da inspiriše takvo raspoloženje, moje, Olgino, Lorejnino...Imao sam u ovoj kući mačke već 18 godina, i tamo ispred u dvorištu su grobnice nekih od njih. Dve su uginule od starosti prošle godine. To nije bilo kao ovo. Mislim da je u pitanju ljubav. Njena, jednom data, bila je vaša, bezuslovno i potpuno.”



Žan Pol Sartr (Jean Paul Sartre)

Žan-Pol Sartr i njegova mačka

Egzistencijalista, filozof i pisac Žan Pol Sartr bio je ključna figura u marksizmu i francuskoj filozofiji 20. veka, čija je ideja vodilja bila da su ljudi "osuđeni da budu slobodni". Nije verovao da ljudi imaju stvoritelja i smatrao je da su apsolutno odgovorni za svoje postupke – “mi smo sami svoji, bez izgovora.”

Iako Sartrov odnos sa mačkama nije dovoljno dokumentovan, viđen je kako drži veoma lepu mačku dok je radio. Sartr je očigledno bio inspiracija za Henrija, mačora egzistencijalistu, i smatra se vrlo mogućim da su sve mačke po prirodi egzistencijalisti.





Džek Keruak (Jack Kerouac)

Džek Kerouak i mačka

Džek Keruak, autor romana "Na putu" (On The Road), bio je pesnik i romanopisac, pionir "generacije bitnika", autor poznat po svom spontanom i tečnom stilu i autobiografskoj iskrenosti. Bio je underground zvezda tokom svog tragično kratkog života (preminuo je sa 47 godina od unutrašnjeg krvarenja uzrokovanog alkoholnim trovanjem), i predstavlja herojsku figuru tinejdžerima i ikonoklastima do današnjih dana.

Keruak je takođe voleo mačke, naročito svog mačora Tajka (Tyke) čiju je nesretnu smrt dirljivo opisao u romanu "Big Sur".

“Sledeći znak je u samom San Francisku gde sam nakon noći savršenog sna u sobi oronulog hotela otišao da vidim prijatelja Monsanta u njegovoj "City Lights" biblioteci, koji se osmehnuo i rekao "Mi smo mislili da dođemo do tebe sledeće nedelje, trebao si da sačekaš" ali u njegovom izrazu lica je bilo još nečega, i kada smo ostali sami, dodao je "tvoj majka nam je pisala i rekla da ti je mačka uginula.’

"Obično smrt mačke malo znači većini, a puno znači manjini ljudi, ali meni, i to baš ta mačka, bilo je bukvalno kao, bez preterivanja, kao smrt mlađeg brata - voleo sam Tajka svim srcem, bio je moja beba koja je kao mače spavala na dlanu moje ruke dok mu je glava visila dole ili bi jednostavno bio u stanju da prede satima, dok god bih ga držao u tom položaju, hodajući ili sedeći - bio je kao meki krzneni omotač oko mog zgloba, samo ga obavijem oko zgloba ili ga samo prekrijem a on prede i prede i čak i kada je porastao i dalje bih ga tako držao, mogao sam ga čak i kao odraslu mačku tako da držim sa obe ruke ispružene preko glave i on bi samo preo. Imao je apsolutno poverenje u mene - i kada sam napustio Njujork da bih odlazio u svoju vikendicu u šumi pažljivo bih ga poljubio i rekao mu da me čeka — ali moja majka je u pismu napisala da je on uginuo noć nakon što sam otišao.”

Džek Kerouak i mačak Tajk


“Držeći svoju mačku
      prema mesecu 
             uzdahnuo sam.”

- Džek Keruak, Američki haiku, 1959



Edvard Gorej (Edward Gorey)

Edvard Gorej i mačke

Autor poznat po svojim gotskim i makabrističkim ilustracijama, u koje spadaju The Gashlycrumb Tinies i The Doubtful Guest, kao i ilustracijama za tuđa književna dela poput knjige "Old Possum’s Book of Practical Cats" T.S. Eliota.

Gorejevi dnevnici su bili mačko-centrični od malih nogu, pa tako jedan zapis koji datira iz 20. marta 1938. kaže: “Da, mačići! Mačići stari 11 dana. Tigrasto mačke je otvorilo jedno oko. Preslatko.”

“Bilo bi pogrešno reći da mačke nisu bile njegova prva ljubav.” kaže Ken Morton, Gorejev rođak. “[Edvard] je više puta pričao kako mačke voli više nego ljude. Smatrao ih je svojom porodicom.”

Edvard Gorej i mačke

“Knjige. Mačke. Život je lep.”
- Edvard Gorej



Ernest Hemingvej

Ernest Hemingvej i mačka

Američlki pisac Ernest Hemingvej je objavljivao romane, tekstove u časopisima i kratke priče, od kojih su mnoge smatraju klasicima američke literature, posebno "Starac i more", "Zbogom oružje" i "Za kim zvona zvone". Bio je veteran Prvog svetskog rata poznat po svom grubom, "muškom" pristupu životu. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine.

Hemingvejeva prva mačka, Grudvica (Snowball), je imala šest prstiju, a nekadašnja autorova kuća u Ki Vestu (Key West) je danas dom velikom broju njenih potomaka – od kojih su polovina takođe polidaktili. Neki ljudi u Americi čak za mačke sa šest prstiju koriste izraz "Hemingvejeve mačke". Do kraja četrdesetih godina XX veka Hemingvej je imao čak 23 mačke a poznato je da ih je pominjao kao "fabrike predenja" i "sunđere ljubavi".

1953. godine Hemingvejevu mačku Ujka Vilija je udario automobil. On je zatim napisao potresno pismo svom prijatelju Đanfranku Ivančiću (Giangranco Ivancich) o svojoj odluci da životinji skrati muke.

Dragi Đanfranko,
Samo što sam završio sa pisanjem pisma tebi, u trenutku dok sam ga stavljao u kovertu, došla je Meri i rekla "Nešto užasno se desilo Viliju". Izašao sam i našao Vilija sa slomljene obe noge, jedne u kuku, druge ispod kolena. Ili ga je udario auto ili ga je neko jako udario motkom. On se dovukao do kuće na dve čitave noge. U pitanju su višestruki prelomi sa puno nečistoća u ranama dok komadi kostiju vire iz rana. Ipak, Vilija to nije sprečavalo da prede, kao da je mislio da ću ja moći da ga spasem.

Pozvao sam Renea da mu donese činiju sa mlekom, Rene ga je držao i mazio ga dok je Vili pio mleko a ja sam mu tada pucao u glavu. Mislim da nije patio, nervi su toliko bili oštećeni da ga noge još uvek nisu stvarno bolele. Monstruo je hteo da ga on ubije za mene, ali nisam mogao da prebacim odgovornost ili da rizikujem mogućnost da Vili pomisli da će ga neko ubiti…

Morao sam da pucam u ljude ali nikada u nekoga koga sam poznavao i voleo 11 godina. Niti nekoga ko prede sa dve smrvljene noge.”


Ernest Hemingvej i mačka

“Mačka poseduje apsolutnu emotivnu iskrenost: dok ljudi iz ovog ili onog razloga kriju osećanja, mačka to nikada ne radi.”

- Ernest Hemingvej

 

Idit Sudergran (Edith Södergran)

Idit Sudergran i mačka

Edith Södergran je bila finska pesnikinja i jedna od prvih modernista u švedskoj literaturi. Sa samo 24 godine izdala je svoju prvu zbirku pesama, Dikter. Preminula je u 31. godini nakon komplikacija sa tuberkulozom koju je dobila još kao tnejdžerka.

“Od svega u našem sunčanom svetu
želim samo baštensku fotelju
gde se mačka sunča.

Tamo treba da sedim
sa pismom na grudima,
jednim malim pismom.
Tako izgleda moj san.”

- Edith Södergran, pesma Želja

Idit Sodergran spomenik

Kraj jezera Rošino pored Lenjingrada u Rusiji, gde je provodila leta, stoji spomenik njenoj omiljenoj mački Totti.

“I have a luck cat in my arms,
it spins threads of luck.
Luck cat, luck cat,
make for me three things:
make for me a golden ring,
to tell me that I am lucky;
make for me a mirror
to tell me that I am beautiful;
make for me a fan
to waft away my cumbersome thoughts.
Luck cat, luck cat,
spin for me some news of my future!”

- Edith Södergran, Luck Cat, translated by David McDuff


Vilijem S. Borouz (William S. Burroughs)

Vilijem S. Borouz i mačka

Romanopisac postmodernista, autor kratkih priča, verbalni izvođač i esejista Vilijem S. Borouz je izuzetno uticajan kako u literaturi tako i u pop-kulturi, a od strane Normana Mailera proglašen za “jedinog američkog pisca koji je zaposednut genijalnošću". Pisao je poluautobiografska dela i memoare, oslanjajući se na svoja iskustva heroinskog ovisnika i svetskog putnika. Njegova najpoznatija knjiga, Goli ručak (Naked lunch) je dospela i na sud zbog tada važećih američkih zakona na temu sodomije.

Borouz je bio izuzetni ljubitelj mačaka, nazivao ih je svojim "vidovitim kompanjonima" i opisivao ih kao "prirodne državne neprijatelje". Napisao je knjigu, Mačka iznutra (The Cat Inside), gde sa ljubavlju opisuje svoje ljubimice Calico Jane, Fletch, Rooski, Wimpy, i Eda.

Borouz savršeno sumira zašto mačka > pas:

“Poput drugih vrlina, ljupkost se ocrtava prema onome što nije. Većina ljudi nisu ljupki uopšte ili ako jesu, prebrzo prerastu svoju ljupkost. Elegancija, gracioznost, delikatnost, lepota i nedostatak samosvesti: biće koje je svesno svoje ljupkosti brzo prestane to da bude.”

- William S. Burroughs, odlomak iz knjige "Mačka iznutra"

Vilijem S. Borouz i mačka

“Mačka ne nudi usluge. Mačka nudi sebe.”
- William S. Burroughs, Mačka iznutra

 

Edgar Alan Po (Edgar Allan Poe)

Crtež na kome su Edgar Alan Po i njegova mačka
Crtež Poa i mačke koji je napravio Charles Smeldon

Najpoznatiji po svojim kratkim pričama i pesmama, Edgar Alan Po je bio sastavni deo američkog romantičarskog pokreta i jedan od prvih američkih autora kratkih priča. Smatra se da je praktično izmislio žanr "detektivske fikcije". Njegovo interesovanje za misterije i sablazni su njegovim pričama donele slavu i titule najboljih "priča strave" ikada napisanih, koju podjednako vole i deca i ljubitelji gotike do današnjih dana.

“Voleo bih da pišem misteriozno kao mačka.”
- Edgar Allan Poe

Po je bio pravi ljubitelj mačaka, a on i njegova supruga Virdžinija su imali mačku po imenu Katarina. Jedna od njegovih najstrašnijih priča, Crna mačka, govori o čoveku koji je voleo svoju mačku Plutona sve dok se nije jedno veče kući vratio pijan, pokušao da je uhvati i dobio ugriz zauzvrat. Pisac zatim mački izbija oko nožem i na kraju je obesi u dvorištu. Mačkin dvojnik se nakon toga vrati u njegov život i polako se sveti, na kraju toliko izludevši čoveka da on svoju ženu u napadu besa ubije sekirom. Kada policija započne da ispituje ubistvo, mačka mašući repom navede policajce do ženinog leša, a čovek biva uhapšen i osuđen. Pravda!


Tove Jansson

Tove Jenson i mačka

Finska autorka, ilustratorka i crtačica stripova Tove Jansson je najpoznatija po svojoj Mumin zbirci knjiga za decu i stripova u kojima su glavni junaci zabavno ilustrovana simpatična bića koja vole avanture i prirodu u svom Mumin svetu. Ona je takođe napisala nekoliko knjiga za odrasle uključujući i Letnju knjigu (The Summer Book), o šestogodišnjoj devojčici koja živi sa svojom bakom na malecnom ostrvu u finskom zalivu.

Odlomak iz odeljka "Mačka", iz dela "Letnja knjiga":

“Bilo je malecno mače kada je došlo i moglo je da pije mleko samo na cuclu. Srećom, imali su i dalje Sofijinu bočicu za bebe na tavanu. U početku, mače je spavalo u navlaci za čajnik u kojoj je bilo toplo, ali kada je otkrilo svoje noge i hodanje, puštali su ga da spava u kolibici u Sofijiom krevetu. Ono je imalo svoj jastuk, odmah pored njenog.

Bila je siva ribarska mačka i brzo je rasla. Jednog dana je napustila kolibicu i preselila se u kuću, gde je noći provodila ispod kreveta u kutiji u kojoj su držali prljave sudove. I tada je imala čudne ideje. Sofija bi mačku odnela natrag u kolibicu i pokušavala što je više mogla da joj se dopadne, ali što bi joj više ljubavi pružila, mačka bi sve brže jurila u kutiju sa sudovima. Kada bi kutija bila prepuna, mačka bi mjaukala i neko bi morao da dođe i opere sudove. Zvala se Ma Petite, ali su je zvali Moppy.

“Smešno je to sa ljubavlju,” rekla je Sofija. “Što više nekoga voliš, oni tebe sve manje vole.”
“To je jako tačno” potvrdila bi baka. “I šta onda ti radiš?”
“Nastaviša da voliš,” rekla je Sofija preteći. “Voliš sve jače i jače.”

Tove Jenson i mačka



Kolet (Colette)


Kolet i mačka

Kolet je bila francuska književnica, najpoznatija po svom romanu Gigi, koji je poznatiji po svojim adaptacijama za pozorište i film. Bila je na lošem glasu zbog svoje senzualnosti i brojnih veza sa muškarcima i sa ženama, uključujući tu i sina svog drugog muža. Takođe joj se pripusuje da je "otkrila" glumicu Odri Hepbern kada je prilikom audicije za film Gigi glavnu ulogu dodelila tada nepoznatoj glumici samo na osnovu toga što je videla kako hoda kroz hol hotela.

Kolet je opisivana kao "originalna žena-mačka“ i celog života je bila zaljubljena u mačke. Takođe je volela i pse, nakon što je odrasla okružena životinjama koje je u kuću neprestano donosila njena majka. Kolet je napisala roman "Mačka", koji govori o veridbi i medenom mesecu para koji je rastrzan oko neverovatne ljubavi muškarca prema svojoj mački. Junak romana Alan, u zanosu kaže “Nije u pitanju samo mala mačka koju sam čuvao u tom trenutku, već urođena uzvišenost celog mačjeg roda, njihova bezgranična nezainteresovanost, njihov osećaj mere i njihov savez sa aristokratom u čoveku.”

“Ne postoje obične mačke.”- Kolet

Kolet i mačka

“Moja mačka se meni ne obraća sa istim poštovanjem sa kojim se ja obraćam njoj.”
- Kolet



Rejmond Čendler (Raymond Chandler)

Rejmond Čendler i mačka

Rejmond Čendler je počeo da se bavi pisanjem u 44. godini života, nakon što je tokom finansijske krize dobio otkaz u svojoj naftnoj kompaniji. Njegov prvi roman, The Big Sleep, je objavljen 1939. i predstavlja po prvi put naratora u prvom licu, detektiva Filipa Marloa (Philip Marlowe), koji će kasnije postati veoma popularan i biti glavni junak u mnogim kasnijim Čendlerovim knjigama. Rejmond je nastavio da objavljuje kratke priče i romane tokom četrdesetih i pedesetih godina XX veka ali je takođe započeo i da radi na scenarijima uključujući filmove Dvostruka odšteta, Stranci u vozu i Plava dalija (Double Indemnity, Strangers on a Train, The Blue Dahlia).

Čendler je bio zagriženi ljubitelj mačaka koji je često pisao o svojim mačkama i čak pisao pisma iz ugla svoje mačke Taki. Odlomak (Taki piše pismo jednoj ženskoj mački Čendlerovog prijatelja): “Dođi do mene kada očistiš lice, da pričamo o stanju u svetu, o ljudskoj gluposti, o sveprisutnosti konjskog mesa, iako mi više volimo goveđi but, i našim uobičajenim poteškoćama sa otvaranjem vrata u pravo vreme i serviranjem obroka u kraćim intervalima. Doterao sam svoju poslugu na pet obroka dnevno ali tu i dalje ima mesta za poboljšanja.”

Čendlerov agent H.N. Swanson, rekao je da piščeva mačka “zna o njemu više nego bilo ko drugi.”

Rejmond Čendler i mačka

“Rekao sam nešto što te dovelo da pomisliš kako mrzim mačke. Ali gospodine, ja sam jedan od najfanatičnijih ljubitelja mačaka u ovom poslu. Ukoliko ih vi ne volite, ja ću možda zamrzeti vas. Ukoliko ih vaše alergije ne vole, tolerisaću tu situaciju koliko god sam u stanju.”

-Rejmond Čendler, u drugom pismu

 

Vilijem Karlos Vilijams (William Carlos Williams)

Pesnik i doktor medicine William Carlos Williams “je napornije radio kako bi bio pisac nego lekar” ali je začudo uspevao i jedno i drugo. Započeo je kao član pokreta Imagist, grupe pesnika na početku 20. veka koji su bili posvećeni "čistoti izražavanja putem upotrebe jasnih vizuelnih slika”. Kasnije je eksperimentisao sa novim tehnikama i uticajima, na kraju se skrasivši sa jedinstvenim sopstvenim stilom koji se uglavnom bavio svakodnevnim životom "običnih" ljudi.

“Spolja, severni vetar, dolazi i prolazi, jača i slabi, diže zaleđeni pesak i bučno ga baca na razlupane prozore, a mi draga možemo sedeti mazeći mačku, mazeći mačku i sanjivo se smeškati....prrrr, prrrr.”

- William Carlos Williams

Vilijem Karlos Vilijams i mačići

“Kako se mačka
    pela
      na vrh

       vitrine
     prvo desna
        prednja noga

    pažljivo
  zatim zadnja
     spustila se
  u rupu
     prazne
   vaze”

-William Carlos Williams, pesma (Dok je mačka)



Truman Kopoti (Truman Capote)

Truman Kopoti i mačka

Truman Kopoti, američki autor kratkih priča, romana, proze i drame  – uključujući Doručak kod Tifanija i kriminalistički roman "Hladnokrvno" (In Cold Blood). Bio je veliki prijatelj pisca Harpera Lija (Harper Lee) i često su jedan drugom pomagali na drugim projektima, npr kada je Kopoti poslužio kao inspiracija za junaka Dila u "Ubiti pticu rugalicu" (To Kill A Mockingbird). Kopoti je bio otvoreno homoseksualne orijentacije i aktivno je učestvovao u društvenom životu.

Iako Trumanova ljubav prema mačkama nije preterano dobro dokumentovana, neimenovana mačka u Doručak kod Tifanija igra veoma važnu ulogu u središtu radnje. Junakinja Holi odlično sumira celu novelu sa rečenicom “Kada bih samo mogla da nađem stvarno mesto u kome bi se osećala kao kod Tifanija, kupila bih neki nameštaj i dala mački ime.”

“I dalje je grlila mačku, jadno stvorenje." rekla je, češkajući se po glavi, “jadno stvorenje bez imena. Malo je nezgodno, to što nema ime. Ali ja nemam prava da mu dajem ime: Moraće da sačeka dok ne bude pripadao nekome. Mi smo se samo sreli pored reke jednog dana, mi ne pripadamo jedno drugome. On je nezavisan, a i ja sam. Ne želim da posedujem bilo šta dok ne budem pronašla mesto na kome ja i okolina pripadamo jedni drugima.”

-Truman Kopoti, Doručak kod Tifanija

Truman Kopoti, mačka i pas


O narednih 15 umetničkih duša koje su obožavale mačke čitaćete uskoro u drugom delu ovog teksta. :)

Šta mislite, koliko su mačke zaslužne za izvanredna književna dela koja su ostala iz ovih umetnika?

Prijatelji ZDRAVE MACE

Prijavite se na Zdrava maca info

Error : Please select some lists in your AcyMailing module configuration for the field "Automatically subscribe to" and make sure the selected lists are enabled

Unesite svoj e-mail u polje ispod i mi ćemo vas redovno obaveštavati o svim novostima sa Zdrave mace! :)

Kontakt info

  • +381 63 273 121